Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Depozitne finansijske institucije". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


UVOD
Postoji veći broj institucija finansijskih tržišta. One su se razvijale uporedo sa razvojem ovih tržišta. Pojedine institucije nastale su prije finansijskih tržišta (banke, štedionice). Neke institucije tvorevina su finansijskih tržišta, kao što su institucionalni investitori (osiguravajuće organizacije, penzioni fondovi), kao i neki finansijski posrednici (investicione kompanije).
Postoje različite vrste finansijskih institucija i sve one služe za najefikasnije transferisanje finansijske štednje od suficitnih prema deficitnim ekonomskim jedinicama.
Finansijske institucije se mogu kvalifikovati na različite načine.
Prema jednoj klasifikaciji finansijske institucije se dijele u tri grupe:
Intermedijarne finansijske institucije
Berze
Pomoćne i specijalizovane finansijske institucije
Intermedijarne finansijske institucije u tokovima finansijske štednje od suficitnih do deficitnih ekonomskih jedinica učestvuju tako što i one izdaju (kreiraju) određene finansijske instrumente, koji su predmet kupovine i prodaje kojima se transferiše finansijska štednja. Ove institucije su finansijski posrednici u punom smislu riječi. Postoje razne vrste inatermedijarnih finansijskih institucija, a najvažnije su:
komercijalne banke
štedionice
štedno-kreditne zadruge
osiguravajuće kompanije
penzioni fondovi
finansijske kompanije
Berze su druga specifična vrsta finansijskih institucija. One ne kreiraju svoje finansijske instrumente, već su organizovana mjesta za njihov promet.
Treću grupu čine sve ostale finansijske institucije. One su međusobno različite. Zajedničko im je što je svaka od njih specijalizovana za određenu vrstu aktivnosti u finansijsko-tržišnom smislu, zbog čega imaju zajednički naziv pomoćne i specijalizovane.
Prema drugoj klasifikaciji, finansijske institucije se dijele u sledeće grupe:
Centralna banka, kao centralna monetarno-finansijska
institucija
Depozitne institucije
Nedepozitne institucije
Posredničke institucije
Prema trećoj klasifikaciji, finansijske institucije se dijele u sledeće kategorije:
Klasične (tradicionalne) – banke, štedionice, kreditne zadruge, itd
Institucioni investitori – osiguravajuće organizacije, penzioni fondovi, finansijske kompanije, zadužbine, itd
Kolektivni investitori – investicione kompanije, uzajamni fondovi
Brokersko – dilerske institucije – berzanski posrednici.
1. DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE
Depozitne finansijske institucije dobile su naziv po tome što do sredstava dolaze prikupljanjem depozita od ostalih učesnika na finansijskim tržištima. Dakle, izvore sredstava ovim institucijama predstavljaju razne vrste depozita, koji za njih čine pasivu, pošto na osnovu prikupljenih depozita imaju obaveze prema deponentima. Aktivu depozitnim finansijskim institucijama predstavljaju odobreni krediti ili ulaganja u različite oblike finansijske aktive, najčešće hartije od vrijednosti.
U depozitne finansijske institucije spadaju:
Banke
Štedne i kreditne asocijacije
Štedno – kreditne zadruge
Štedionice
Kreditne unije
Finansijske kompanije i drugi institucionalni investitori
1.1. Banke
Banka je institucija koja prikuplja slobodna novčana sredstva (depozite), odobrava kredite i obezbeđuje transakcioni novac (plaćanja).
Skupštinu banke čine akcionari banke. Organi upravljanja bankom su upravni i izvršni odbor banke. Predsjednik izvršnog odbora banke predstavlja i zastupa banku.

 

 ---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com

besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!